Naslovna Događanja O Zmijanju Statut Donatori Članovi Galerija Video

Соколово моје село мало Драга сејо знаш шта има ново Аутобус иде баш у Соколово На петровдан дванестога јула Војводина зато цела чула Којић турс је аутобус дао Испунио што је обећао Вози волва који има климу И фрижидер који лади пиву Вођа пута мало шкрт је био Баварију пиво набавио Баварија од нула двадесет Место једне можеш попит 10 Ал` свака је динара 50 Баварија звана кап за очи Док погледаш вођа пута скочи Баварију он одма отвара И 50 узима динара Ту настаде песма и музика Са Којићем возити се дика Где год хоћеш Којић сваком стане Дал због нужде ил` кафане У Приједор смо стигли јако рано Па у њему све је закључано Па одосмо ми до Оштре Луке Ал и тамо бисмо кратке руке Којић добро овај крај познаје Па у Кључу пред пекаром стаје Да купимо крува и бурека Аутобус насред цесте чека Један путник са рукама млати Види натпис пише адвокати На сав глас виче "Ај турчине имање ми врати" Турчин рече нек те шејтан носи А ја незнам оклен си и коси Ал` запамти ово није шала Јел град Кључ је сад турска махала Видиш табле да су све зелене Немој савјет тражити од мене Боље иди путом куд си пошо Док по тебе није ђаво дошо ------------------------- То о путу и како смо прошли А сад мало због чега смо дошли Соколово наше село мало По дејтону турцима припало За ноћ једну србе иселише А турци нам куће попалише Попалише па и минираше Јадне старце наше ту поклаше Поклане их бацише у Сану Да трагови никви не остану Река Сана тужно тече испод села Јел је много тела српскије однела Све спаљено и штале и куће Драга сејо замислити то је немогуће Али то се догодило нама Овде можеш проћи само у сузама Из огњишта поникле су врбе Јел је клинтон истерао србе А проклета кучка олбрајтова Остави нам село без синова Око куће поникле су иве Све у коров претвориле њиве Где је некад кошена отава Сад израст'о коров до корова Мали поток поред наше куће Сав зарасто у коров и пруће Не види се ал` се чује да само жубори Чини ми се као да говори Зашто нема нико да ме пије Зашто овде није ко раније Од Сокошнице до Кљајића друма Израсла је све борова шума Воденице наше мале ћуте Где смо мљели кукурузе жуте Где смо мљели брашно од пшенице Сада више не цвркућу птице Нема овде човека, жене и дјетета Па чак нема наше шарке змије Ништа овде сејо није ко раније Нема овде музике ни прела Сва су наша попаљена села Ни музике нема ни тамбуре Ни у селу да пјевају цуре Нити цвета цвеће на увојке Нит пјевају Кљајића дјевојке Нема више крава ни оваца Нит се чује пјесма од косаца Нит звецкају коњске букагије Ништа овде није ко раније Чак ни орла нема на Мулежу стијени Кад то виђо мало срце није пукло мени Иза куће нема дуње жуте Вињага је освојила путе Не могу се описати јади Не види се гробље од бујади Бујад толка никад расла није Драга сејо ништа овде није ко раније Ил без српа ил без сјекирице Не може се доћи до гробнице Из гробница поникло дрвеће Нема нико да донесе цвијеће Нема нико да запали свијеће Помози нам господару Боже Та се туга описати не може Чини ми се да је било јуче Кад гароња сијено разбуче Кад зариче сва дубрава јечи Мало јагње на ливади блечи Ми трчимо радосни и чили Драга сејо чини ми се ту смо јуче били И са српом ту жели пшеницу И у малу ишли воденицу Па да видиш сејо моја мила Винова је лоза подивљила Није грожђе крупно ко раније 10 година лоза орезана није ------------------------- Поред ове и туге и јада Нешто лепше да напишем сада Малена црква насред нашег села Остала је нетакнута цела У једанест липа окружена Сјајом сија та љепота њена Овде ти је љепше нег у рају Мала црква у Липовом гају Поред цркве извор вода ладна Што напаја и жедна и гладна Старе липе израсле до неба Ту лепоту свако видјет треба Мала црква издржа поштено Јел је много дјеце у њој крштено Сваки човјек поштово је свеце Свак је имо по десетак дјеце Где на Мулеж належу облаци Рађали се момци ко јунаци А дјевојке све једре и здраве Рађале се гараве и плаве 10 година је црквено звоно скривено На Петровдан сад је повраћено И на своје место постављено Жути Даничић конопац повуче И кад звечак по звону затуче Одјекују стјене и долине То не можеш слушат од милине Из Приједора млади поп дошао Па је нашу цркву освјештао Одржао молитву божију У присуству нас придошлих свију Око цркве прође и литија Наша црква поново засија Ово треба писат историја Браћо Срби сви требамо доћи Нашој цркви требамо помоћи Онолико ко колико може Опрости нам господару боже Нисам песник да ређам стихове Ал` позивам браћу србе и синове Да ми нашу цркву посјетимо Дедовину очевину никад не заборавимо Јул 2004 лета господњег Марко Рис

Naslovna  |  O Zmijanju  |  Statut  |  Donatori  |  Članovi  |  Galerija  |  Video Udruženje građana Zmijanje 2006 - 2018